LJUDI, DA LI JE OVO MOGUCE? Rade je pronasao nacin da greje celu kucu ZA DZABE

Rade Vujić iz Sitneša kod Srpca obezbedio je kvalitetno i jeftino grejanje kada je usavršio proizvodnju nečega što do sada nije pokušano.

Prostorije njegove porodične kuće stalno su tople, jer peć ne gasi niti štedi na energentu. Troškovi Vujićevog grejanja su mizerni, pogotovo u poređenju sa drvetom, ugljem, strujom ili klasičnim peletom od drveta koji zimus košta prosečno 500 KM po toni.

Evo šta on kaže:

– Pelet od ambrozije kojeg proizvodim

 pomoću postrojenja koje sam osmislio i napravio, košta 30 KM po toni. To je cena struje i ništa više. Ambrozije, biljke koju svi nastoje iskoreniti ali u tome ne uspevaju, ovde ima na sve strane.

Dakle, sirovina za moju peć raste ispod prozora po celom polju, na sve strane je ima pa zato nema razloga za brigu, bar iz moje perspektive – objašnjava ovaj vredni Srpčanin, poznat po svakojakim inovacijama i originalnim idejama.

Ipak, o peletu iz njegove vlastite proizvodnje pročulo se u celom kraju. Rada mnogi znatiželjno zapitkuju u neverici, sumnjičavo slušajući njegovu priču o improvizovanom postrojenju i svojeručnoj tehnologiji.

Trebalo mi je godinu do dve da osmislim ovu, po izgledu, skromnu ali po učinku vrednu liniju za proizvodnju peleta. To je takozvana kućna radinost, sve je napravljeno po vlastitim zamislima i konsultacija. Nije to baš išlo lako, uvek je bilo manjih problema, ponešto nije radilo kako treba, zaglavljivala se sirovinska masa, vezivo nije funkcionisalo i tako redom.

Bio sam uporan, nisam odustajao i tako sam, u pravo vreme usavršio svoju proizvodnu liniju u šupi, gde po potrebi sam sebi napravim dovoljne količine peleta – priča Vujić pokazujući pune plastične korpe peleta i buradi sa ambrozijom. Reč je o mlevenoj smesi semena, lišća i stabljike ambrozije.

– Deo sam obezbedio tokom filtiranja soje, odvajanjem ambrozije od ove uljarice. Ostalo sam lako obezbedio jer ambrozija nezaustavljivo raste, država se decenijama bori da iskoreni ovu štetnu biljku ali, na moju sreću, u tome ne uspeva – pojašnjava Vujić.

Podseća da je problem veziva takođe rešio na jedinstven način.

U industrijskoj proizvodnji koristi se lepilo kao vezivo, ali istu funkciju ima i jeftinije belo brašno pa čak i mekinje, otpad koji nastaje tokom mlevenja pšenice. Kada se ugreje, brašno dobije i lepljiva svojstva – zaključio je ovaj srbački inovator iznoseći svoje recepte jeftinog grejanja.

Napominje da posle sagorevanja ostaje malo više pepela nego korišćenjem peleta od drveta ali to, kaže, ne predstavlja problem. Pošto zakonom nije dopušteno sejanje ambrozije, objašnjava Vujić, on očekuje stimulaciju države za svoje aktivnosti i korišćenje ove biljke u proizvodnji peleta.

Korist od moje inovacije je višestruka, interes osim mene imaju moje komšije i država koja je odgovorna za suzbijanje ambrozije. Kada bih bio stimulisan, ozbiljnije bih se posvetio tom poslu, a sve njive, šume i livada, posebno zapuštene parcele u Sitnešima i celoj srbačkoj opštini bile bi očišćene od ambrozije – smatra Vujić, koji se, takođe bavi mehanikom, poljoprivredom i stočarstvom.

Više proizvođača iz BiH usvojilo je proizvodnju eko-peleta od uglja. Dodaju kako ovaj, potpuno novi energent, u odnosu na drveni pelet, ima nekoliko prednosti, do 20 odsto višu energetsku vrednost te do 30 odsto nižu cenu.

Pri sagorevanju zadovoljava sve ekološke standarde, tako da ga izvoze i u države EU. Sadržaj sumpora u ovom peletu izuzetno je nizak, a pepeo koji ostaje preporučuje se za korišćenje u agrokulturi s obzirom na to da služi kao dodatna prehrana biljaka i poboljšivač kvaliteta tla.