NEVEROVATNA PRIČA TAKSISTE: USRED NOĆI SAM KOMŠIJI POZAJMIO 1.000 EURA, A IMAM BEBU U KUĆI. ZA 7 DANA JE NEKO POZVONIO NA VRATA!

Urbane legende omiljena su tema po prestoničkim kafićima i kuloarima. Ima ih mnogo, a neke su manje poznate. Nedavno je munjevitom brzinom društvenim mrežama počeo da se širi jedan status koji je mnoge natjerao na razmišljanje. 

Bilo da je još jedna legenda ili istina, veoma je lijepo napisano i poučno. Priče iz beogradskih taksija uvijek su zanimljive. Prenosimo vam status u cjelosti:

„Šta se desilo meni i ženi. Zvoni nam neko na vrata u sred noći. Zlo doba.
Pogledam kroz špijunku, vidim komšija, tridesetak godina, plače. Na „dobar dan“ smo, ali znam da mu je umro otac, vidio sam smrtovnicu na ulazu u zgradu. Otvaram mu, ustaje i moja žena.

– Komšija, šta se dešava, si dobro, pitam. Žena izjavljuje saučešće.
– Izvinite, molim vas, što vas budim ovako kasno. Treba oca da sahranim, sad ležim budan i shvatam da neću imati para.
– Kakvo vijreme. Žao mi je. Koliko fali, komšija?
– Treba mi, ako imaš da mi pozajmiš hiljadu eura.

Zgledamo se žena i ja. Jeziva tišina. Imam. Imam prokletih hiljadu evra, ali imam i malo dijete. Jedva znam čovjeka. Ali znam kako je kad nemaš. Hrišćanin sam. A imam. Imam tih hiljadu, je*em li ih.

– Slušaj, komšija. Ni sam ne vjerujem šta ću sad da ti kažem. Vrata smo do vrata. Daću ti pare. Daću ti, ali reci mi u dan kad ćeš da mi vratiš. Otac sam, mala je. Nemoj da me tjeraš da se mlatimo zbog novca.
– Vraćam ti za nedelju dana.

– Ne seri. Lijepo ti kažem, ne seri. Daću ti, nosi, ali reci za mjesec dana, za nedelju znam da ne možeš da vratiš. Nemoj to da radiš.
– Dajem ti svoju riječ.
Prošlo nedelju dana. Zvoni komšija. Otvaram. Vidim, nosi kafe, slatkiše. Već čekam da krene da se izvinjava i prolongira.

– Komšija, ovako. Kafa je za tebe i gospođu, čokolada za malu. A evo hiljadu eura, kao što sam obećao. Hvala ti dok sam živ. Niko nije htio da mi pozajmi. 

Moj matori je bio stipsa, ostario, pamet mu popustila, preturao je po kontejnerima i čuvao pare. Uštedio je boga oca. Znao sam da jeste, samo nisam znao gdje je sakrio. Reci ako treba kamata.
– Ne treba ništa. Živ bio.“